Objavljena 25. jula 2018. godine u jednoj FB grupi
Tamo neke devedeset i četvrte prošlog veka lunjalice su me stalno vodile u knjižare (bilo je najviše onih državnih, socijalističkih za čijim prašnjavim haosima pomalo patim). Najviše u Akademiju po sred Kneza gde je bila ogromna sofra knjiga kao neki podijum-presto pun do tada neviđenog blaga. Prevrtač i istraživač u duši, redovno sam navraćala. Ivu sam otkrila slučajno, no svi znamo da to nikad tako nije. To su oni puf trenuci kad samo na osnovu dvominutnog utiska kupiš knjigu, odeš kući i proždreš je jer je osetiš skroz. LJHĐ je tada bila relativno nepoznata.
Posle sam knjigu kupovala svima kojima sam stigla a moja srodna duša, najbolja drugarica je, kada je dobila trojke (dva sina i ćerku) dala devojčici ime IVA.
Eto to je priča o ovom zemljojajčanom uticaju knjige koji se širi zauvek.
Ana Atanasković / Samo voli
ANA ATANASKOVIĆ 