Branislav Nušić: “Iz poluprošlosti” i “Ben Akiba”

Uz njegovu “Autobiografiju” sam se u OŠ smejala u jutrima kada ostanem u krevetu da uživam. Njegovu hrabrost da piše o izboru akademika i o stanju u intelektualnim krugovima (guranju manje vrednih i izboru onih bez suštine) veoma cenim. Njegove drame znam skoro napamet (sve su, a naročito “Narodni poslanik” odlični prikazi našeg mentaliteta koji

Promocija u Biblioteci grada Beograda iliti dete iz Jasike u Gradskoj

Ne mogu da vam opišem koliko mi je ova promocija značila. Ja, dete iz Jasike, sedim ispred Biblioteke grada i pričam o svom stvaralaštvu. Doživljaj nestvarno-stvaran, potpun, potpuri od neuvelih želja, i to onih koje nisam ni znala da imam. Potpuri od živih želja, koje je sam Kosmos namestio. I to zato što je individualna

Lepota “Ane Karenjine”. I Ane Karenjine.

Anu Karenjinu L. N. Tolstoja sam čitala dva puta. U srednjoj školi, kada je prerano, i pre desetak godina, kada je bilo pravo vreme. Pisana je, kao i većina knjiga koje su na spisku lektira, za odrasle ljude, ne za tinejdžere, te je i razumljivo. Pisana je da opiše stanje u ruskom društvu tog doba,

“Francusko zaveštanje”

Ljubav pre prvog pogleda Druga uspomena se ne bi mogla vremenski odrediti, toliko je bila davnašnja. U njoj nije bilo čak ni moga “ja” jasno određenog u toj maglovitosti. Samo jasno opažanje svetlosti, opojan miris trava, i one srebrnaste niti što presecaju plavu gustinu vazduha – mnogo godina docnije prepoznaću u njima vilinske niti paučine

Jedno veliko ZA za “Jedi, moli, voli” Elizabet Gilbert

Znate li zašto mnogo volim knjigu Jedi, moli, volikoju je napisala Elizabet Gilbert? Znate li zašto je uvek branim kad je u pitanju ova knjiga? Zato što je iskrena do najsitnijih detalja. To je glavna tajna njenog uspeha. Nastavak ove knjige (Zauvek tvoja) mi se, već, ne dopada. U njemu mogu da osetim kompromise, odstupanja,

Bez njih ne bi bilo isto – četiri glavna stuba svetske književnosti

Mislila sam da sam kao pisac usamljena u povremenom osećanju da je to što pišem već negde rečeno, izliveno i, samim tim, nepotrebno dok nisam skoro na online masterklasu jedne čuvene svetske književne face čula isto. Bilo mi je lakše mada ta činjenica nije mnogo promenila suštinu razmišljanja – postoje dela koja su na vrhunski

“Floberov papagaj” Džulijan Barns

“Floberov papagaj” je jedna od najznačajnijih postmodernističkih knjiga (hvala postmodernizmu sto se pojavio!!!), roman o piscu i pisanju, piščevoj ličnosti i o procesu pisanja. Barns nam, indirektno, kroz zapitanost svog junaka, postavlja mnoštvo pitanja. Na primer, kako se moze odrediti piščev glas? šta je uticalo na pisca? Kako je razmišljao?Glavni lik govori u prvom licu,

“Otmenost ježa” Mjuriel Barberi

Ova se knjiga čita zbog čuvenja, zbog priča o njoj i ranijih oduševljenja, pa se proveravaju misljenja prethodnih čitalaca unapred. Evropski bestseler broj 1 je, najcitaniji roman u Francuskoj u proteklih nekoliko godina.U početku je čitanje iskušenje, jer nije tako očekivano magnetična kao što govore vaši prijatelji. Mada, od tog istog početka se već nailazi

“Svila” Alesandro Bariko

Ima li išta glatkije od svile? Ona je zavodljiva, prijatna, tanana, šuštava. Ima li šta snažnije od odanosti? Ona je potiruća, uprona, snažna, jedinstvena. Ima li šta svetije od tišine? Ona je prožimajuća, teško dostižna, bosa, puna. Roman „Svila“ Alesandra Barikoa je teško prepričati, opisati. Može se samo posvećeno preporučiti, dati, njegova cakleća sudbina će

“Stepski vuk” Herman Hese

Da li se sećate ko vam je i kada prvi put preporučio neku Heseovu knjigu? Koju ste pročitali? Da li ste se kasnije vraćali Heseu? Na šta ćete prvo naići u Stepskom vuku? Očaj i želja za nepostojanjem. Veliki autor ih je doživeo i zbog njih pisao. Nepoželjna su ta osećanja, svakako, naročito u današnje

“Sofijin svet” Justejn Gorder

Videh ovih dana naslov u jednim dnevnim novinama. Tekst je o junacima stripa a naslov je Da li smo stvarni mi ili oni? Pitanje stvarnosti je večna zagonetka. Kako je možemo rešiti? Razmišljanjem? Osećanjem? Proučavanjem? Posmatranjem? Kreiranjem? Prihvatanjem? Otrkivanjem? Svim “sredstvima” paralelno? Naravno, prvo je potrebno promišljati. Onda razlučiti, odvojiti. Onda osetiti i ući. Jednu

“Parfem” Patrik Ziskind

Parfem Patrika Ziskinda je jedan od najboljih romana dvadesetog veka. On zaista jeste istorija jednog zločina, kako je i u dodatku naslova naglašeno, da se ne bi pomislilo da je reč o nekoj lepršavoj priči. O, ne, nikako nije to. Ali, priča i njen junak Grenuj su fascinantni, sasvim privlačni, na rubu smo kao čitaoci