Ova se knjiga čita zbog čuvenja, zbog priča o njoj i ranijih oduševljenja, pa se proveravaju misljenja prethodnih čitalaca unapred. Evropski bestseler broj 1 je, najcitaniji roman u Francuskoj u proteklih nekoliko godina.
U početku je čitanje iskušenje, jer nije tako očekivano magnetična kao što govore vaši prijatelji. Mada, od tog istog početka se već nailazi na mudre misli i razmišljanja (recimo, “Šta znaci obrazovati? Neumorno nuditi kamelije na mahovini, za skretanje pažnje s nagona vrste, pošto on nikad ne prestaje da deluje i neprestano ugrožava krhku ravnotežu opstanka”)
Prekretnica se dešava pri polovini čitanja. Pomalja se ono što želi jedna od junakinja (“Ja preklinjem sudbinu da mi udeli sreću da vidim dalje od sebe i susretnem nekoga”).
A ko je na prekretnici? Dve glavne junakinje. Rene, kućepaziteljka jedne otmene zgrade u Parizu i Paloma, devojcica, jedna od stanarki. A ko dolazi? G. Ozu. Njegov dolazak, dolazak Japana, dolazak mira, pruzene ruke pravi pometnju u mislima i planovima. On otvara, nudi, smiruje, golica, ulepšava.
Spisateljica suptilno prenosi svoje ideje i misli i “kupuje” čitaoca svakim sledećim korakom.
Rene i Paloma su dva pronicljiva, oštroumna, načitana i veoma inteligentna ženska bića, koja mogu izgledati nadmeno i prepotentno, ali oprošteno im je, jer su autenticne. G. Ozu je covek koji budi mirom i staloženošcu, mirom koji blazi.
Ovo je knjiga koja, kroz igru razotkrivanja, govori o umetnosti uopšte, o umetnosti života, ima nekoliko divnih definicija i odeljaka o umetnosti (“Čemu sluzi umetnost? Tome da nam podari kratak ali bleštav privid kamelije, otvarajući u vremenu emocionalnu pukotinu koja se, izgleda, ne moze svesti na zivotinjsku logiku. Kako nastaje umetnost? Rađa se iz sposobnosti duha da vaja područje oseta. Šta za nas radi umetnost? Ona uobličava i iznosi na videlo nasa osećanja, a time im stavlja pečat večnosti, koji nose sva dela kadra da, kroz određenu formu, otelove univerzalnost ljudskih afekata”).
U ovoj paperjasto-strogoj prozi ima mnogo mudrih rečenicaa i zapažanja. “Otmenost jeza” je filozofska knjiga.
A kraj romana…. kraj je otplitanje emotivnog klupka, nastanak ljubavi (istinske, nikad prekasne) prema prijatelju, bliskom biću, znancu, kraj romana je smrt i mir, smrt i znanje, smrt i saosećanje. U kombinaciji sreće i tuge, koja donosi čitaocu neopisiv mir, krije se jedno od najboljih “rešenja” misterije zvane život.
Ana Atanasković / Samo voli
Tekst može biti, u celini ili u delovima preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: uz navođenje punog imena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, bez prerade preuzetog sadržaja i pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavljaće kršenje autorskih prava.
ANA ATANASKOVIĆ 