Ima li išta glatkije od svile? Ona je zavodljiva, prijatna, tanana, šuštava. Ima li šta snažnije od odanosti? Ona je potiruća, uprona, snažna, jedinstvena. Ima li šta svetije od tišine? Ona je prožimajuća, teško dostižna, bosa, puna.
Roman „Svila“ Alesandra Barikoa je teško prepričati, opisati. Može se samo posvećeno preporučiti, dati, njegova cakleća sudbina će privući i osvojiti najtvrđe srce. To je roman o čežnji, odanosti i tišini, između ostalog. Ispričana je naizled skromno, naizgled šturo, naizgled ravnomerno. Naizgled, površinski. Jer u jezgru te male priče su vrela lava, želja od koje se gori, odlaženje, ostajanje, nevera i vera, posle svega.
Ko je otišao? Erve Žonkur, u Japan, 1861. godine, da nađe nove svilene bube koje bi dalje prodavao. Ko je ostao kod kuće? Njegova žena Elen. Zvuči jednostavno, a priča je sve samo ne jednostavna. Doduše, napisana je tako mimikrijski jednostavnim jezikom da prvi taktovi mogu da navedu čitaoca na drugi put. Ali ne, ova priča osvaja, baš zato što joj je ritam tako krhak i lak. Svilen.
Opet ste mi potrebni. Da li me se sećate? Moj ljubljeni gospodine. Pročitaću vam ovo pismo. Tišina. Ništa više, zauvek. Reči klize. Kao svila. Pravo u čitaočevo grlo.
Otkrijte koga je Erve Žonkur upoznao u Japanu, zašto se promenio i šta se desilo sa njegovom ženom Elen. Kada počnete da čitate, nećete stati, predaćete ovoj užarenoj priči sve. Najviše svoje najdublje tajne, zgrušane suze, slana sećanja, nepodeljene uzdahe. I zapamtićete je zauvek.
Ana Atanasković / Samo voli
Tekst može biti, u celini ili u delovima preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: uz navođenje punog imena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, bez prerade preuzetog sadržaja i pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavljaće kršenje autorskih prava.
ANA ATANASKOVIĆ 