Da li se sećate ko vam je i kada prvi put preporučio neku Heseovu knjigu? Koju ste pročitali? Da li ste se kasnije vraćali Heseu?
Na šta ćete prvo naići u Stepskom vuku? Očaj i želja za nepostojanjem. Veliki autor ih je doživeo i zbog njih pisao. Nepoželjna su ta osećanja, svakako, naročito u današnje vreme, ali ona su realna. Često su data trudbenim, osećajnim i poštenim ljudima. Teško je suočiti se sa njima. Ali, ona su u isto vreme i početak iscelenja!
Hari Haler je piščev alter ego. Hari – Herman, tako velik, a tako ranjiv. Izazov je biti u konstantnom stanju sreće i stremljenju ka njoj, naročito u sadašnjem okruženju. Hari – Herman, dupliranje u jednom. I višeslojnost u jednom. I pored višeglasja, ljudskog i vučijeg, oseća se usamljeno.
Ko su usamljenici? Oni koji se bore sami sa sobom jer ne mogu da podnesu greške ljudske duše koje ih pogađaju direktno u stomak i srce te osećaju poriv da se od svega sklone? (Srdžba prema ovom ufitiljenom, plitkom, normalnom i sterilizovanom životu) Ko je usamljenik? Onaj ko se povuče iz ljudskog čopora, naizgled srećnog, a često prepunog laži? Da li ode u dvorište sam, tražeći odušak i slobodu, bez obzira što se na taj način nađe u sopstvenom obruču otuđenosti? I, gde je rešenje? Ko je u pravu a ko je lud – svet ili Stepski vuk?
Koliko ima stepskih vukova, onih koji su sami jer ne prave ofarbane kompromise? Da li se, kada se sretnu, prepoznaju, budu u nekakvoj interakciji i onda jedno drugom otpozdrave sa Zbogom, Stepski vuče? Moraju, svakako, prepoznati nepokolebljiv karakter koji i sami poseduju, a koji im donosi patnju (Čvrst i pravolinijski karakter sa kojim su tesno povezane patnja i sudbina).
Heseov Stepski vuk veruje da u sebi nosi duše vuka i čoveka i već mu je od toga prilično tesno u grudima. Teskoba se širi, čita priču koja je samo za ludake. Ludost i udaljenost od svakoga idu ruku pod ruku. Običnost, normalnost i svakodnevnost nemaju te probleme. Oni grabe, igraju, igraju, grabe, bez mnogo uplitanja.
Hese nas misterioznim književnim koracima, podpričama i nijansama, uvodi u suštinu. U jednom velikom trenutku sva lica pisca iskreno kažu da ništa nije ostalo od života samo gađenje i bol. Jer, nije lako shvatiti koliko je strašna malograđanština većine, teško je znati ono što oni ne znaju dok uživaju u svojim nesvesnim kompromisima!
Kroz lik vuka, koji sluša muziku, odlazi na maskenbal, u predstavu, tražeći ljude sa kojima se iole zbližio. Sve se prepliće u melasi stvarnosti i iluzija i njegovih shvatanja kako funkcioniše svet. A šta da rade nevremeni ljudi? Vrlo je važno napomenuti da Hese daje i rešenje, posle svega (ogledala, očaj, ubistva, igrarija). I sam je govorio da mu se ne dopadaju reakcije na roman koje su u tekstu videle samo tamnu stranu priče. Izlaz itekako postoji i pisac nam ga pokazuje. To je smeh.
Ovde se nalazite u školi humora, treba da naučite da se smejte.
Odlično si se smejao, Hari, naučićeš još da se smeješ kao besmrtnici. Sad si najzad ubio stepskog vuka.
Treba da prihvatite humor života. Treba da naučite da živite, da naučite da se smejete. Treba da naučite da slušate prokletu radio-muziku života, treba da se smejete čitavom rusvaju u njoj. To je sve, više se od vas ne traži.
Ana Atanasković / Samo voli
Tekst može biti, u celini ili u delovima preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: uz navođenje punog imena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, bez prerade preuzetog sadržaja i pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavljaće kršenje autorskih prava.
ANA ATANASKOVIĆ 